Vu Kanadi orsagu torec je dva cepeliše dug i k dužini svojoj primerno debel. Njegov dugi rep je kosmat, a krzno črno ima zmes bele piknje. Po dnevu ne vidi i zato se lestor pod večer, kad na pašu ide, viđeva. Kanadijanci jeju meso njegovo, mašču pako njegovu potrebuju za ran vračenje. Ovdešnji torec zbrizgava, ili: iz sebe hita na 15 do 20 anglijanskeh refov daline svoju smrduču vodu na onoga koj na njega navaljuje. (Danica zagrebečka 1835: 52)
Vu severnoj slobodnoj Ameriki, navlastito na zapadnoj strani proti potoku Kolumbija zvanem, nahađaju se sivi medvedi koji su najljuteše i strahoviteše zveri. Ovo živinče zraste veliko kakti kakva krava i zvun toga je od velike jakosti. Kad se na koga postavlja, onda se na zadnje noge osovi i joj si ga konju ali jašcu koj vu njegve devet palcov duge kramplje dospe! Okolo leta 1810. bilo ih je po ravnicah jošče vnogo, medtem toga od kada se Indijanci nazad potegnuli jesu, je se takaj i ova zver prestanila vu gore i onde žive vu dupljih koja si na kraju bregov ali pak pod korenjem drevja zdube. Primerno drugem navadnem medvedom ljubi sad i korenjiče koje si z svojemi prednjemi tacami skaplje. Ali i meso žere ter neretko puti postavlja se na bivola kojega kada ga obatali, odvleče k svojemu duplju pak se onde z njim po malo hrani. Na njega idu lovci na konjih i na njih podstupljuju se čisto blizu njega dojti. Ništar manje vendar takov mora znati dobro zgađati kajti zmed vseh zverin ovoga medveda je najtežeše streljiti pokehdob vnogo ran more podnesti predi nego opadne. Jedino ako se v srce ali glavu zgodi, onda mahom opadne. Na ovakvoga medveda idu samo oni koji su najđerđerneši i koji se potlam z tem pred drugemi štimati hočeju. (Danica zagrebečka 1840: 75)
Početek pemske zemlje i kraljestva
Jednoč oprosil sem nekojega preštimanoga človeka da bi mi hotel povedati kakvem načinom je se započelo pemsko kraljestvo i koji su bili pređi njegveh stanovnikov, gdo je nje na pravu veru obrnul i kad je na kraljevsku čast podignjeno.
I odgovoril mi je ov preštimani človek:
„Z drage volje hoču ti na tvoje pitanje odgovoriti. Pemsko kraljestvo je se započelo o vremenu Abrahama patrijarke i ovo ljudstvo ishađa od Vandalcev koji su došli iz širokoga Sinearskoga polja iz Azije vu Europu. Med ovem ljudstvom je se nahađal jeden plemič koj je iz glasovite krvi ishađal i zval se je Čeh, ov isti pako bil je rodom Horvat i postavil se je njim za vođu ter posvojil ov orsag koj se za onda jošče ni obdelaval i bil je z šumami ves zaraščen. On je dal šume krčiti i z ljudmi naseliti. Kad bi pako njegov brat po imenu Leh bil spazil njegvo bogatstvo, kak on orsaga i ljudi ravna i lada ter da ima obilne črede i vnožinu zemelj za obdelavanje, odišel je proti ishodu i naselil se je na širokom i ravnem ter od velikeh šum opkoljenem polju koje je on Poljsku zemlju ozval ter tak on skupaj z svojem bratom za kratek čas je bil na veliko poštenje i i gospodstvo izvišen.
Ovi obodva brati jesu dugo i zmožno ladali, Čeh vu Pemski, a Leh vu Poljski zemlji. Kad bi pako prveši iz ovoga sveta bil pozvan, izebrali su si Pemci Krokuša za svojega vođu kojemu se zevsem vsega izručili i podložili jesu.
Krokuš je na visokem bregu vuz Moldavu podignul čvrstu tvrđavu i vumrvši ostavil je za svoj odvetek tri kčere: Libusu, Brelu i Terbu, zmed kojeh najstareša Libusa je namesto svojega oca prijela ladanje i dala Višegradsku tvrđavu z jakemi zidmi opkoliti. Brela je vse zabavljala z priređuvanjem vsakojačkeh vračtvih. Terba pako je zvršavala grabancijašiju.
Ali, za kratek čas počeli su si Pemci misliti da se to ne pristoji da bi sama žena nad tak velikem i jakem pukom ladala i određuvala kaj vsi stanovniki celoga orsaga činiti ali ostaviti bi morali. Kaj prvič to bi bila Libusa začula, je vu zborju najpoglevitešeh zmed ljudstva ova izvustila:
‘Ja sem moj odvetni orsag preveč krotko i milostivno ladala, ali od vezda budete od mojega ladanja oslobođerni ar sem namislila vam dati človeka i vojvodu koj vas naj ravna i kojega vi, kak ne dvojim, budete preštimavali. Hote anda i ispeljajte mojega konja na polje i tam dojduči spustete ga ter hote za njim kamgoder bude sam hotel iti doklam ipak sam ob sebi stane pred človekom koj na polju sedeči kani na železnem stolu večerjati. Dobro pazete: ov isti človek bude moj tovaruš, vaš pako ladavec!’
Kad bi anda pemski velikaši bili spazili da konj zbilja čisto prost svojem putom ide, tak su i oni, primerom dane sebi od Libuse zapovedi, zmir za njim šetuvali doklam goder konj na polju je opstal stoječ pred nekojem poljodelavcem koj se je zval Primislav. Ov je ravno priređuval svoj plug vu nakanenju da bude svrhu njega obrokuval, anda: to je bil železni stol.
Na to su vsi velikaši pristupili k Primislavu ter su njega kakti svojega ladavca i gospona pozdravljati počeli i posadivši ovoga vrednoga človeka na konja, otpeljali su ga vu dvor k Libusi. Vre pako, pokehdob je imal na svojeh nogah opanjke koje on kruto skrbljivo je zamatal i spravljal ter z sobum vu grad ponesel. Kaj kad bi vsa gospoda bila videla, pitali su njega k čemu on svoju zločestu obuču z sobum jemlje. On pako je njim odgovoril:
‘Ja ču ovu zločestu obuču zadržati i nju vu Višegradu marljivo spraviti da moji odvetki danas– sutra znati i zeznati moreju gdo je zmed tulike pemske gospode ladanje i ravanje ovoga orsaga zadobil.’
I nut ovo je početek Pemskoga kraljestva koje su po redu ravnali vnogi vojvode koji vsi jesu bili poganini doklam zadnjič Berživoj skupa z svojum tovarišucum je prijel veru krščansko–katoličansku. Ovi obodva jesu bili krščeni od pemskoga biskupa Metodijuša, kaj videče ljudstvo, vnožina mladeh i stareh je nje nasleduvala i postali su krščeniki. To se je dogodilo vu letu po Krištuševem narođenju 905. Ali i sada jošče je bila ostala Pemska samoladno vojvodstvo doklam zadnjič Henrik, cesar ovoga imena peti, vu velikem orsačkem zboru vu varašu Mainc zvanem pred vsem vođami, knezi i ostalum gospodum njim je dal Vratislava za prvoga kralja ter njemu jošče k tomu Moravsku, Silezitsku i Šlavsku zemlju je pridal. To pako je včinjeno vu letu 1086. (Nekoji zadnjič vele da je bila Pemska zemlja vre vu dnevih Fridriha ovem imenom prvoga cesara na kraljevinu podignjena.).
Od ovoga časa počemši jesu vnogi kralji ladali vu Pemski zemlji i nju takaj raširili. Pemska koruna je se takaj pribrajala k onem sedmem izborničkem vojvodam po kojeh se je novoizebrani rimski cesar vsigdar moral potvrditi, dapače, ova ista čast je bila takaj na nekuliko pemskeh kraljev prenešena koji takaj kakti rimski cesari jesu glasoviti postali.
Nut, sada znaš na kratkom početek Pemskoga kraljestva koje višnji Bog naj z svojemi miloščami na dalje obiljuje da pod svojem vezdašnjem milostivno i odičeno ladajučem kraljem Ferdinandom, ovoga imena prvem austrijanskem cesarom, a petem vugerskem kraljem, vsevdilj lepše i srečneše napreduje.“ (Danica zagrebečka 1840: 79–83)